| |
Elton John
Beogradska Arena
03. jun 2010.
|
04. jun 2010.
|
|
|
| |
 |
|
| |
Čekanje na Ser Eltona Johna, dugo 26 godina, napokon je završeno. Sinoć je zajedno sa svojim bendom drugi put posetio Beograd.
Prva poseta dogodila se davne 1984. godine ali nažalost tada nisam prisustvovao koncertu koji je održao u hali Pionir. Elton je tada bio pomalo u zapećku u mojoj kolekciji ploča iako sam kao dete slušao njegove albume Madman Across the Water i Honky Chateau kao i singlove "Daniel", "Rocket Man", "Honky Cat", "Saturday’s Night…".
Rešio sam da ovaj put ne propustim njegovu posetu pa sam se tačno u 21h obreo ispred zakrčene Beogradske Arene. Činjenica da su svi kasnili na koncert me nije nimalo umirila, pa sam prilično nervozan ušao u salu i jedva se dokopao mesta na drugoj strani hale od bine. Elton je već započeo svoj koncert no izgleda da sam propustio samo minut nastupa.
Započevši sa instrumentalom "Funeral for a Friend", Elton i petočlani bend su razvili temu i polako prešli u "Love Lies Bleeding" (prva pesma sa albuma Goodbye Yellow Brick Road). Publika je još pristizala u velikom broju tako da su tribine bile prepune. Po ličnom utisku a i utisku mojih prijatelja bilo je i dosta posetilaca iz inostranstva.
Posle ove produžene svirke, Elton je malo razmrdao posetioce starim singlom "Saturday’s Night Alright (for Fighting)". No umesto da počne da ređa hitove, on je odsvirao tri kompozicije, koje, po mojoj oceni pripadaju vrhu njegovog stvaralaštva a to su bile: "Levon", "Madman Across the Water" i "Tiny Dancer" (koju je posvetio svim prisutnim ženama na koncertu!). Sve tri kompozicije su pomalo zahtevnije dok je u slučaju "Madman…" bend izveo poprilično obogaćenu i komplikovaniju verziju. Beogradska publika je sedela i uljudno tapšala, pošto 90% njih pojma nije imalo o ovim kompozicijama. Elton John (rođen kao Reginald Dwight) je opet malo ubrzao ritam i počeo da pomera publiku sa "Philadelphia Freedom", "Goodbye Yellow Brick Road" i "Daniel". Nakon te tri pesme, koje je valjda, prepoznala, publika je bila zatečena dugom verzijom pesme "Rocket Man" (sa albuma "Honky Chateau"). Zapravo Elton i grupa su iz te kompozicije krenuli u duži instrumental u kojem su svi zajedno prosto briljirali. To se naročito odnosilo na gitaristu Daveya Johnstonea, starog saradnika E.J.-a.
Nakon ove izuzetne svirke, publika je napokon ustala i iskazala svoje oduševljenje na pravi način - dugim aplauzom i povicima odobravanja.
Elton je nastavio sa "I Guess That’s Why They Call It a Blues" i "Sacrifice", a posle klavirskog uvoda on i bend su "uleteli" u "Take Me To the Pilot" i dobrano "načeli" publiku.
 |
Posle "Something About the Way You Look Tonight" Elton je najavio sve članove svog benda od kojih najduži staž imaju bubnjar/vokal Nigel Olsson i gitarista/vokal Davey Johnstone.
Tu su pored njih bili i Bob Birch - bas,/vokali, Gary Babylon - klavijature i John Mahon - udaraljke /vokali. Šta reći za bend - bili su savršeni, tako dobra zajednička svirka dugo se nije čula u Beogradskoj Areni.
|
Krenuli su baš "veliki hitovi" - "Don’t Let the Sun Go Down on Me" i "Sorry Seems to Be the Hardest Word". Obe pesme su bile veoma emotivno prenete publici koja je napokon shvatila koga ima pred sobom!
Na "Candle in The Wind" pevala je cela sala, jer je pesma bila izuzetno inspirativno otpevana i odsvirana.
Posle prvih taktova "Sad Songs" i publika se napokon digla sa svojih sedišta i krenula prema bini. Eltona je to oduševilo i on je razdragano zapevao "Bennie and the Jets". Čak se tokom sviranja jednom nogom popeo na klavir i izveo jedan od svojih gimnstičkih scenskih trikova iz 70-tih!
Inače, obučen u pantalone i neku vrstu fraka (sve svileno) sa izvezenom njegovom slikom u belom odelu, šeširu i naočarima kako sedi u razjapljenim čeljustima krokodila i sa plavom (naravno svilenom) košuljom, bio je praznik za oči! A tek za uši!
Razigrani bend je krenuo u "The Bitch is Back" koju su "srezali" čvrsto rockerski a nastavili su sa "I’m Still Standing" i "Crocodile Rock". Dakle tri punokrvna rok klasika za redom! Publici nije baš uspevalo da peva refren u falsetu na "Crocodile Rock", ali je zato tapšala u ritmu.
Nakon ovog Elton John se pozdravio sa beogradskom publikom, zaželeo srpskoj fudbalskoj reprezentaciji mnogo uspeha u Južnoj Africi i otišao sa bine.
No ubrzo je usledio bis. Sam za klavirom izveo je temu iz filma "The Lion King" ("The Circle of Life") i posvetio poslednju kompoziciju "Your Song" svim prisutnima u Hali.
"And You Can Always Say This Is Your Song" pevao je Elton i publika s njim. Veličanstven kraj jednog predivnog koncerta.
Kada sam se preračunao, došao sam do zaključka da je ovaj koncert trajao punih 2 sata i 20 minuta!
Pokazalo se da Reginald Dwight nije škrtica koja odrađjuje svoje koncerte već veliki profesionalac koji poštuje svoju publiku pa i ovu našu, beogradsku!
Majstore, svaka čast!
tekst - Slobodan Vlaketić
fotografije - Nebojša mićković
|
|
|
|
